Pregled literature

Naučna istraživanja pokazuju da se izdvajanja za odbranu iz bruto društvenog proizvoda (BDP) razlikuju se između država, pa čak i između članica NATO saveza. Pred sve pomenute države saveza postavljen je zahtev da procenat izdvajanja za potrebe odbrane bude 2%, ali ovaj zahtev i dalje predstavlja neispunjenu obavezu za ogromnu većinu zemalja (Jakubauskas, 2015). U poslednjih deset godina izdvajanja iz BDP-a za potrebe odbrane Republike Srbije kretala su se od 1.4% do 1.8% (Knežević, et al., 2021), što je neznatno niže od proseka zemalja Severnoatlanskog saveza.

Pored budžeta kao osnovnog izvora finansiranja, Ministarstvo odbrane Republike Srbije deo sredstava za pokriće svojih rashoda obezbeđuje i iz ostalih izvora finansiranja, i to, sopstvenih prihoda, donacija i sl. (Pravilnik o finansijskom poslovanju u MO i VS, 2011). Nepovoljan odnos između osnovnih i ostalih izvora finansiranja predstavlja otežavajući faktor daljem unapređenju, kako finansijskog, tako i celokupnog poslovanja Ministarstva odbrane, pa i samog Univerziteta odbrane. Pred sistem odbrane Republike Srbije se postavlja obaveza da se ovaj odnos promeni u korist ostalih izvora finansiranja, posebno sopstvenih prihoda (Stojilkov, Ivanova, 2017).

U mnogim zemljama vojni rashodi predstavljaju jednu od najvažnijih komponenti državnog budžeta (Gokmenoglu, Taspinar & Sadeghieh, 2015). Istraživanja po pitanju uticaja vojnih rashoda na ekonomski i privredni rast kreću se od toga da pojedini autori smatraju da vojni rashodi imaju negativan uticaj (Nugroho, Purwanti, 2021), dok ostali vojne rashode vidi kao pokretače privrednog i ekonomskog rasta. Tako Aziz i Asadulah, analizirajući 70 zemalja u razvoju u periodu od 1990. do 2013. godine, ukazuju na činjenicu da vojni rashodi imaju efekat rasta u slučaju sukoba, gde interakcija vojnih rashoda i unutrašnjeg ili spoljnog sukoba dovodi do pozitivnog i značajnog efekta na privredni rast (Aziz, Asadullah, 2016). Takođe, utvrđeno je da vojni rashodi imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast i javni dug tokom sukoba i spoljnih pretnji, dok je u mirnodopskom periodu potrebno njihov nivo povezati sa makroekonomskim pokazateljima (Şuhan, 2019).

Metodologija istraživanja

Prilikom sprovođenja empirijskog istraživanja o mogućnostima unapređenja finansiranja Ministarstva odbrane Republike Srbije, posebno finansiranja Univerziteta odbrane u Beogradu, korišćen je metod anketiranja putem gugl upitnika. Originalni anketni upitnik, sastavljen od 18 pitanja, sa ciljem ispitivanja veličine i strukture sredstava za finansiranje rashoda odbrane i uticaja vojnih rashoda na privredni sistem i ekonomski rast Republike Srbije, popunilo je 68 osoba. Anketirani su zaposleni u sistemu odbrane Republike Srbije, koji se bave finansijskim poslovanjem, i to počev od lica koja rade na mestima blagajnika i referenata finansijske službe, preko načelnika odseka i odeljenja u ustanovama Ministarstva odbrane i jedinicama Vojske Srbije, pa sve do rukovodilaca u Sektoru za budžet i finansije i Rektoratu Univerziteta odbrane. Prvi deo upitinika se odnosi na osnovne socio-demografske karakteristike ispitanika, obuhvata pitanja vezana za pol, nivo obrazovanja, dužinu radnog staža i tip posla koji ispitanik obavlja. Drugi deo upitnika sadrži pitanja o trenutnom stanju finansijske funkcije u Ministarstvu odbrane i potencijalnim koracima, koji bi doprineli unapređenju te funkcije, posebno u Univerzitetu odbrane, kao i pitanja vezana za uticaj vojnih rashoda na privredni i ekonomski rast Republike Srbije.

Anketiranje je obavljeno slanjem upitnika na majl adrese 80 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, od kojih je učešće u istraživanju uzelo njih 68-oro. Anketa je sprovedena u toku marta i aprila 2023. godine.

Kroz ovo istraživanje se proveravaju sledeće hipoteze:

H1: Između varijabli „Finansiranje Ministastva odbrane“ i „Uticaj vojnih rashoda“ postoji statistički značajna linearna povezanost.

H2:  Između  varijabli  „Finansiranje  Ministastva  odbrane“  i  „Unapređenje finansijskog poslovanja Univerziteta odbrane“ postoji statistički značajna linearna povezanost.

Rezultati rada sa diskusijom

U sprovedenom istraživanju učestvovalo je 68 ispitanika, od kojih nešto više muškaraca 39 (57.4%), nego žena 29 (42.6%). Po pitanju nivoa obrazovanja, samo 6 (8.8%) ispitanika je sa stručnom spremom ispod sedmog stepena. Od ostalih ispitanika 18 (26.5%) je završilo osnovne studije, čak 31 (45.6%) je sa master, odnosno magistarskom diplomom, dok je 13 (19.1%) ispitanika sa doktoratom. Po dužini radnog staža statistički skup je prilično neujednačen. Najveći broj ispitanika 36 (52.9%) čine ispitanici sa stažom između 15 i 25 godina. Slede oni sa preko 25 godina staža 19 (27.9%), dok je učesnika ankete sa ukupnim stažom do 15 godina, skoro petina, tj. 13 (19.7%). Struktura ispitivanog uzorka prema „tipu posla“ je prilično ujednačena. Anketirano je nešto više rukovodilaca 36 (52,9%) u odnosu na izvršioce 32 (47.1%).

Tabela 1. Socio-demografski profil ispitanika (N=68)

Izvor: autori

U upitniku su, za svaku varijablu, po principu Likertove skale, ponuđene ocene u rasponu 1-5 gde, je sa 1 – označen odgovor: „potpuno netačno“, do ocene 5 – koja nosi tvrdnju „potpuno tačno“. Kako bi se utvrdilo postojanje i jačina međusobnog uticaja tri varijable, „Finansiranje Ministarstva odbrane“, „Uticaj vojnih rashoda“ i „Unapređenje finansijskog poslovanja Univerziteta odbrane“, prvobitno je izvršena deskriptivna analiza posmatranih varijabli (Tabela 2).

Tabela 2. Deskriptivna statistika varijabli „Finansiranje Ministarstva odbrane”

Izvor: autori

Na osnovu rezultata se može uočiti da su sve varijable ocenjene nadprosečno, među kojima ima i onih sa veoma visokom, srednjom ocenom iznad četvorke. Najbolje ocenjene varijable su „Redovnost finansiranja MO“ sa prosečnom ocenom AS=4.56 uz standardnu devijaciju SD=0.61, kao i „Imperativ povećanja ostalih izvora finansiranja“ koja je ocenjena sa AS=4.28 (SD=0.96). Ovo ukazuje na činjenicu da je finansiranje Ministarstva odbrane, poslednjih godina, redovno i da je procenat izdvajanja iz bruto društvenog proizvoda za potrebe Ministarstva odbrane u poslednjoj deceniji u porastu od 1.39% u 2013. godini, pa sve do 1.89% u 2020. godini, odnosno 1.79%  u  2021. godini (https://mfin.gov.rs/dokumenti2/fiskalnastrategija). Pored toga, povećanje ostalih izvora finansiranja, posebno sopstvenih prihoda, predstavlja  imperativ  za  sistem  odbrane,  posebno  za  lica odgovorna za finansijsko poslovanje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Najslabije ocenjene, sa AS=2.78 varijable su „Odnos osnovnih i ostalih izvora finansiranja“ (SD=1.21) i „Mogućnosti Odseka za internu reviziju Ministarstva odbrane“ (SD=1.31). Ovo potvrđuje predhodno navedeno, da se moraju preduzeti određene aktivnosti na povećanju ostalih izvora finansiranja. Naime, poslednjih nekoliko godina budžetska sredstva, kao osnovni izvor finansiranja, participirala su u ukupno odobrenom vojnom budžetu sa 94.2%, 94.0%, 94.4%, 98.0%, 93.5% i 95.8%, od 2016. do 2021. godine, respektivno, godina za godinom. Ostali izvori finansiranja predstavljali su 5.8% odobrenih sredstava za finansiranje Ministartsva odbrane i kretali su se u istom periodu po godinama, redom, 6.0%, 5.6%, 2.0%, 6,5% i 4.2% (https://www.mod.gov.rs). Kada je u pitanju Odsek za internu reviziju, mora se, pre svega, imati u vidu da je to jedna relativno mlada organizaciona celina Ministarstva odbrane, koja je formirana pre nešto više od 10 godina, pa je i poverenje ispitanika o mogućnosti samog Odseka, na dosta niskom nivou.

Tabela 3. Deskriptivna statistika varijabli „Uticaj vojnih rashoda“

Izvor: autori

Rezultati prikazani u Tabeli 3. jasno pokazuju stavove anketiranih gde su ocene svih posmatranih varijabli nadprosečne. „Uticaj vojnih rashoda u vreme političkih kriza“ je najbolje ocenjena varijabla sa ocenom AS=4.31 uz standardnu devijaciju SD=0.85. I druge dve varijable su, takođe, jako dobro ocenjene. Vojni rashodi su kroz istoriju često bili pokretač ekonomskog i privrednog rasta mnogih zemalja. Na primer, kejnzijanski pristup agregatnoj tražnji, ukazuje da vojni rashodi dovode do povećanja privrednog rasta, gde povećanje vojnih rashoda podstiče privredni rast povećanjem zaposlenosti, osnovnog kapitala i profita, što dovodi do većih investicija u zemlji (Topal, et al., 2020). Kako poznati sociolog Manuel Kastels (Castells, 2018) ističe, vojni izdaci i tehnološke inicijative Ministarstva odbrane SAD, su odigrali ključnu ulogu tokom informacione revolucije. Po njegovim tvrdnjama, pripadnici oružanih snaga SAD su kroz izuzetno naporne i sveobuhvatne istraživačke radove, došli do najbitnijih otkrića u dvadesetom veku, počevši od računara četrdesetih godina, preko različitih vrsta tehnologije, pa sve do najsavremenije veštačke inteligencije. Ajzenman i Glik navode da su analizirajući vojnerashode, spoljne pretnje i korupciju, utvrdili da vojni rashodi pokazuju veliku zavisnost od spoljnih pretnji, te da se u prisustvu pretnji povećava privredni rast (Aizenman, Glick, 2006).

Tabela 4. Deskriptivna statistika varijabli „Unapređenje finansijskog poslovanja Univerziteta odbrane“

Izvor: autori

U Tabeli 4. su prikazane ocene ispitanika za varijablu „Unapređenje finansijskog poslovanja Univerziteta odbrane“, gde se jasno uočava da su sve analizirane varijable izuzetno visoko ocenjene. Raspon prosečnih ocena od AS=4.22 (SD=0.88) do AS=4.54 (SD=0.80), pokazuje pozitivan stav ispitanika za sve navedene varijable. Najbolje ocenjena varijabla je „Povećanje prihoda kroz prijem većeg broja studenata“ sa prosečnom ocenom AS=4.54 (SD=0.80). Naime, prijemom većeg broja samofinansirajućih i studenata stranih državljana, ostvario bi se znatniji iznos sopstvenih prihoda, čime bi se pokrio deo nedostajućih budžetskih sredstava, što je potvrdilo 64 (94%) ispitanika. I ostale četiri varijable su, od strane ispitanika, ocenjene izuzetno dobro, gde ih je 58 (85.3%) njih pozitivno ocenilo. Ovo potvrđuje da bi se, dodeljivanjem Univerzitetu odbrane statusa posebnog organa državne uprave u sastavu Ministarstva odbrane, znatno unapredile i ubrzale faze planiranja i odobravanja planova rashoda i izvršenja odobrenih budžetskih sredstava (Marić, Neševski, 2016). Ogromna većina, odnosno 63 (92.4%) anketiranih, smatra da bi veća autonomija Univerziteta odbrane, po pitanju raspolaganja operativnim i investicionim rashodima, doprinela bržoj i efikasnijoj realizaciji svih planiranih zadataka i realizaciji odobrenog finansijskog plana. Takođe, potrebno je izmeniti pojedine propise koji regulišu finansijsko poslovanje, čime bi se funkcionisanje Univerziteta odbrane dodatno unapredilo i ubrzale procedure prilikom odobrenja i realizacije odobrenih finansijskih sredstava (Neševski, et al., 2023).

Korelacioni odnosi, sa statističkom značajnošću, između varijabli „Finansiranje Ministarstva odbrane“ i varijabli „Uticaj vojnih rashoda“, prikazani su u narednoj, Tabeli 5. 

Tabela 5. Korelacioni odnosi između varijabli „Finansiranje Ministarstva odbrane“ i varijabli „Uticaj vojnih rashoda“

Izvor: autori

Napomena: * Correlation is significant at the 0.05 level (2-tailed),

** Correlation is significant at the 0.01 level (2-tailed).

Rezultati ukazuju da je između varijable „Mogućnosti Odseka za internu reviziju Ministarstva odbrane“ i varijabli „Uticaj vojnih rashoda u vreme političkih kriza“ (p=0.000, ρ=-0.419) i „Vojni rashodi kao zamajac privrednog rasta“ (p=0.006, ρ=-0.338) utvrđena statistički veoma značajna i umereno negativna korelacija. Ovi korealicioni odnosi potvrđuju raniju tvrdnju da Odsek za internu reviziju Ministarstva odbrane nije zadobio veće poverenje među ispitanicima, što će se, po mišljenju autora, u narednom periodu zasigurno promeniti. Takođe, statistički veoma značajna, umerena i negativna korelacija uspostavljena je između varijable „Odnos osnovnih i ostalih izvora finansiranja“ i varijabli „Uticaj vojnih rashodau vreme političkih kriza“ (p=0.002, ρ=-0.368) i „Vojni rashodi kao zamajac privrednog rasta“ (p=0.041, ρ=-0.253). Budžet, kao osnovni izvor finansiranja Ministarstva odbrane, je dominantan u odnosu na ostale izvore finansiranja (prihodi, međunarodne i domaće donacije i dr.). U proteklom periodu, ostali izvori finansiranja participirali su u ukupno odobrenim finansijskim sredstvima za finansiranje Ministarstva odbrane sa samo 5.8% u 2016. godini, pa do 4.2% u 2021. godini (Zakon o budžetu Republike Srbije, 2016 – 2021, https://www.mfin.gov.rs). Da bi vojni rashodi predstavljali pokretač celokupnog privrednog razvoja, neophodno je, pre svega, obezbediti redovnost, kao i optimalan iznos finansijskih sredstava za pokriće tih rashoda. Pored toga, potrebno je preduzeti mere kako bi se povećao procenat učešća ostalih izvora finansiranja u celokupnom vojnom budžetu (Stojilkov, Ivanova, 2017). Prethodnu tvrdnju potkrepljuje i statistički značajna, umerena pozitivna korelacija između varijable „Imperativ povećanja ostalih izvora finansiranja“ i varijabli „Uticaj vojnih rashodau vreme političkih kriza“ (p=0.033, ρ=0.263) i „Vojni rashodi kao zamajac privrednog rasta“ (p=0.038, ρ=0.256). Iako ne postoji statistička značajnost, umerena i pozitivna korelacija (p=0.104, ρ=0.202) utvrđena je između varijabli „Imperativ povećanja ostalih izvora finansiranja“ i „Uticaj na privredni i ekonomski rast“. Dobijeni korelacioni odnosi potvrđuju da je povećanje ostalih izvora finansiranja, ne samo potreba, već i obaveza za sistem odbrane Republike Srbije u celini.

Između posmatranih varijabli, u većini slučajeva nije dobijena statistički značajna korelacija, izuzev u nekoliko slučajeva gde je uspostavljena mala i umerena, ali statistički značajna korelacija, na osnovu čega odbacujemo Hipotezu H1.

U narednoj Tabeli 6. predstavljeni su korelacioni odnosi, sa statističkom značajnošću, između varijabli „Finansiranje Ministarstva odbrane“ i varijabli „Unapređenje finansijskog poslovanja Univerziteta odbrane“.

Tabela 6. Korelacioni odnosi između varijabli „Finansiranje Ministartsva odbrane“ i varijabli „Unapređenje finansijskog poslovanja Univerziteta odbrane“

Izvor: autori

Napomena: * Correlation is significant at the 0.05 level (2-tailed),

** Correlation is significant at the 0.01 level (2-tailed).

Rezultati Pearson-ovog testa potvrdili su statistički veoma značajnu, umereno pozitivnu korelaciju između varijabli „Imperativ povećanja ostalih izvora finansiranja“ i „Univerzitet odbrane kao poseban organ državne uprave“ (p=0.001, ρ=0.404). Takođe, statistički značajna i umereno pozitivna korelacija utvrđena je između varijable „Imperativ povećanja ostalih izvora finansiranja“ i varijabli „Povećanje prihoda kroz prijem većeg broja samofinansirajućih studenata“ (p=0.025, ρ=0.276) i „Veća autonomija za Univerzitet odbrane po pitanju finansiranja“ (p=0.043, ρ=0.250). Kao u slučaju Ministarstva odbrane i Univerzitet odbrane u narednom periodu mora da preduzme mere na povećanju ostalih izvora finansiranja, posebno sopstvenih prihoda. Univerzitet odbrane sopstvene prihode ostvaruje kroz naplatu školarina, prijem donacija, učešće u domaćim i inostranim naučnoistraživačkim projektima i na druge načine. Prijemom većeg broja domaćih i inostranih studenata, ostvario bi se nemali iznos sopstvenih prihoda, što bi dovelo do unapređenja, kako finansijskog, tako i poslovanja Univerziteta odbrane u celini (Neševski et al., 2023).

Između varijable „Univerzitet odbrane kao poseban ogran državne uprave“ i varijable „Ocena unutrašnje kontrole Ministarstva odbrane“ uspostavljena je umereno niska pozitivna, ali statistički veoma značajna korelacija (p=0.018, ρ=0.290). Ovakav korelacioni odnos ukazuje da bi Univerzitet odbrane kao poseban organ državne uprave u sastavu Ministarstva odbrane, uz povećanje njegove autonomije, imao mogućnost da poboljša i dodatno ubrza proces planiranja, utroška i realizacije odobrenih finansijskih sredstava. Samim tim, unapredio bi se i proces unutrašnje kontrole finansijskog poslovanja, gde bi unutrašnja kontrola postala transparentnija uz veće obaveze i odgovornost samih izvršioca.

Statistički veoma značajna, ali umereno niska, negativna korelacija uspostavljena je između varijabli „Univerzitet odbrane kao poseban ogran državne uprave“ i „Odnos osnovnih i ostalih izvora finansiranja“ (p=0.045, ρ=-0.247). Odnos između varijabli ukazuje na izuzetno loš odnos između budžeta, kao osnovnog izvora finansiranja i ostalih izvora finansiranja unutar Univerziteta odbrane. Naime, u poslednjih pet godina procenat učešća ostalih izvora finansiranja u ukupno odobrenim sredstvima za finansiranje Univerziteta odbrane iznosio je: 2017. godine – 9.7%, 2018. godine – 8.4%, 2019. godine – 4.6%, 2020. godine – 5.8% i 2021. godine – 7.4% (Rešenje o finansiranju MO RS, 2017 - 2021). Kako bi se povećao iznos i procenat učešća ostalih izvora finansiranja, neophodno je dodatno angažovanje lica odgovornih za finansijsko poslovanje u Univerzitetu odbrane, kao i izvesne promene u normativnom uređenju ove oblasti u sistemu odbrane (Marić, Neševski, 2015).

Kao i u prethodnom slučaju, korelacioni odnosi prikazani u Tabeli 6. pokazuju da između posmatranih varijabli, u većini slučajeva, nije uspostavljena statistički značajna korelacija, sa nekolicinom izuzetaka. Time su se stvorili uslovi i za odbacivanje Hipoteze H2.

Zaključak

Sprovedeno istraživanje u ovom radu imalo je cilj da ispita mogućnosti za unapređenje načina finansiranja rashoda sistema odbrane Republike Srbije, posebno Univerziteta odbrane kao vodeće vojne naučno-obrazovne institucije u zemlji i okruženju.

Rezultati istraživanja su utvrdili da između varijabli „Finansiranje Ministarstva odbrane“ i varijabli „Uticaj vojnih rashoda“, u najvećem broju slučajeva nije dobijena statistički značajna korelacija, sa izuzetkom nekoliko malih i umerenih korelacija, na osnovu čega je odbačena Hipoteza H1. Poslednjih godina finansiranje Ministarstva odbrane se može smatrati redovnim sa izraženim porastom procenta izdvajanja iz BDP-a Republike Srbije. Međutim, odnos između osnovnog i ostalih izvora finansiranja i dalje je dosta nepovoljan. U predstojećem periodu, odgovorna lica u sistemu odbrane moraju uložiti dodatni napor kako bi se ovaj odnos poboljšao u korist ostalih izvora finansiranja.

Takođe,  dobijeni  rezultati  između  posmatranih  varijabli „Finansiranje Ministarstva odbrane“ i varijabli „Unapređenje finansijskog poslovanja Univerziteta odbrane“ pokazali su da u većini slučajeva nije uspostavljena statistički značajna korelacija, sa manjim brojem izuzetaka, čime su stvoreni uslovi za odbacivanje Hipoteze H2.

Univerzitet odbrane, kao deo Ministarstva odbrane, suočava se sa istim problemima koji karakterišu i finansijsko poslovanje ministarstva. Dodeljivanjem Univerzitetu odbrane statusa posebnog organa državne uprave u sastavu Ministarstva odbrane, povećao bi se nivo njegove autonomije, što bi dovelo do znatnog ubrzanja procesa planiranja, realizacije i utroška finansijskih sredstava, kao i do poboljšanja finansijskog i njegovog kompletnog poslovanja. Ove promene morale bi da budu podržane i izmenama normativnog uređenja ove oblasti u sistemu odbrane Republike Srbije. Jedino na ovaj način bi se postavili čvrsti temelji za dalji razvoj Univerziteta odbrane i stabilnost njegovog finansiranja na duži rok.