Foreign direct investment (FDI) is a vital source of capital in developing countries because it usually complements domestic private investment, improves the value of human capital, creates new job opportunities and ensures the transfer of modern technology and knowledge, and is therefore aimed at improving overall economic growth. . The basic assumption about foreign investment, based on the principles of neoclassical economics, indicates the positive impact of FDI inflows on the level of GDP and thus on the establishment of social well-being in the host country. The research problem of this study refers to the analysis of the importance of foreign direct investment inflows for developing countries and their impact on economic growth through increasing the value of GDP. The subject of the research is about determining the interdependence of the observed variables, that is, the existence of a positive influence of FDI inflows on the GDP of the Republic of Serbia. The goal of the research is to determine recommendations for adequate management of future FDI inflows, and certainly to enrich the scientific literature in the subject area. By applying the methodology from the field of linear regression and correlation analysis, the veracity of the set hypotheses will be examined and relevant conclusions will be formed that will indicate the scientific and practical contribution of this research study.

Uvod

U naučnim istraživanjima mnogih autora, može se primetiti jedinstvo u pogledu uticaja priliva SDI na privredu zemlje domaćina. Jensen (2003) ističe da su upravo SDI izuzetno važan segment globalnog okruženja i značajan element strategija ekonomskog napretka podjednako u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Takođe, uzimajući u obzir obe grupe zemalja, Baez (2014) naglašava da su se u praksi inostranog investiranja SDI uvek vezivale za nastanak neposrednih pozitivnih efekata poput ulaganja u razvoj infrastrukture, porasta zaposlenosti i višeg nivoa zarada. Pored toga što obezbeđuju potreban kapital, predstavljaju značajne izvore nedostajućih deviznih sredstava, donose novu tehnologiju i podstiču unapređenje konkurentnosti i uspešnosti pri nastupu na novim tržištima (Caves (1974), Romer (1993) i Crespo & Fontura (2007)), prilivi stranih direktnih investicija utiču i na podsticanje nacionalnih investicija i razvoj inovacija (Brooks & Sumulong, 2003).

Izrazite promene u načinima investiranja na globalnom nivou i intenziviranje SDI priliva u zemljama u razvoju vezuju se za kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina XX veka. U pomenutom periodu, pod uticajem međunarodne dužničke krize i smanjenja mogućnosti korišćenja drugih izvora sredstava, SDI naglo povećavaju učešće u ukupnim međunarodnim odlivima kapitala. Već početkom osamdesetih godina prošlog veka, većina zemalja u razvoju značajno smanjuje ili ublažava ograničenja za SDI, koja su do tada bila prisutna. Vlade pomenutih zemalja počinju sa pružanjem različitih poreskih olakšica i subvencija u cilju privlačenja stranih investitora. Opravdanja za takve postupke pronalazila su se u doprinosu SDI priliva ekonomskom rastu putem stimulisanja nacionalne akumulacije kapitala ili kroz različite pozitivne eksterne efekte (prenos znanja, povećanje produktivnosti i sl.). Praksa je tada ukazala na činjenicu da usporavanje svetskih trgovinskih tokova posledično dovodi do ubrzanja SDI tokova. Pomenuto potvrđuju i Jeon (1992) i Moore (1993) koji zaključuju da su se vremenom SDI tokovi povećavali uvek kada se uvođenjem trgovinskih barijera ograničavao realan rast trgovine, te su strani investitori koristili date okolnosti i nastojali da na različite načine izbegnu ova ograničenja.

S obzirom na mnogobrojne prednosti stranih direktnih investicija u odnosu na druge oblike međunarodnog kretanja kapitala, kao što su portfolio investicije i komercijalni kreditni aranžmani, ovaj vid priliva sredstava je posebno podržan od strane predstavnika vlasti mnogih zemalja u razvoju i tranziciji. Nunes, Oscategui & Peschiera (2006) govore o nemogućnosti zemalja u razvoju da samostalno obezbede dovoljan obim kapitala posredstvom nacionalne štednje, kao i o nesposobnosti da raspoloživa sredstva usklade sa sopstvenim investicionim potrebama. Encinas-Ferrer & Villegas-Zermeno (2015) ističu da su zemljama u razvoju, koje se inače suočavaju sa hroničnim deficitom trgovinskog bilansa, potrebni viši nivoi investicija u odnosu na visinu nacionalne štednje i da se, u takvim okolnostima, nastala razlika najčešće nadoknađuje SDI prilivima ili portfolio investicijama. U literaturi se kao jedan od ključnih zadataka SDI u zemljama u razvoju pominje smanjenje postojeće neusklađenosti između domaćih investicija i nacionalne štedenje. Pomenuti, i mnogi drugi razlozi, su uticali na naglo intenziviranje SDI priliva upravo u zemaljama u razvoju i tranziciji kakva je i Republika Srbija.

Praksa je pokazala da SDI u mnogim slučajevima ostvaruju pozitivan efekat na visinu nacionalnog dohotka, zatim na zaposlenost i produktivnost radne snage, da ubrzavaju privredni rast i razvoj i utiču na uspostavljanje društvenog blagostanja u zemlji u kojoj se investira. Naučna istraživanja koja se bave uticajem SDI priliva na ekonomski rast, kroz ispitivanje odnosa između SDI i ostvarene vrednosti BDP, su veoma brojna. U okviru neoklasične teorije rasta, Solow (1956) pri postavljanju modela rasta i definisanju osnovnih faktora koji određuju stabinost stope rasta dolazi do zaključka da se upravo stabilnost stope rasta pojavljuje kao jedna od najznačajnijih determinanti SDI priliva. Teorija endogenog rasta (Romer (1986) i Lucas (1988)) govori o postojanju pozitivne povezanosti između međunarodne trgovine i dugoročnog ekonomskog rasta, uz poseban naglasak na SDI prilivima koji i direktnim i indirektnim putevima doprinose ekonomskom rastu nacionalne ekonomije. Barro i Sala-Martin (1995) u tom kontekstu zapažaju da su se upravo pojavom pomenute teorije rasta stvorili uslovi za istraživanje kanala pomoću kojih SDI utiču na ekonomski rast u dužem vremenskom periodu.

S obzirom na važnost stranih direktnih investicija kao jednog od važnih faktora ekonomskog rasta zemalja u razvoju, ovaj rad se bavi istraživanjem odnosa između SDI priliva, kao nezavisne varijable, i visine BDP, kao zavisne varijable, u Republici Srbiji. Istraživanje ove teme je od izuzetne važnosti, jer upravo investicije predstavljaju dinamički element bruto društvenog proivzoda koji, pre svega, utiče na povećanje nacionalne proizvodnje, a posledično i na povećanje zaposlenosti u zemlji domaćinu.

Pregled literature o uticaju SDI priliva na visinu BDP iunapređenje ekonomskog rasta zemlje domaćina

Većina empirijskih studija koje se bave odnosom između SDI i ekonomskog rasta uporište pronalazi u neoklasičnoj i endogenoj teoriji rasta. Odnos između pomenutih varijabli se najčešće istražuje u okviru sledećih oblasti: determinante rasta, determinante SDI, uloga multinacionalnih kompanija u privredama zemalja domaćina i priroda međuzavisnosti SDI i ekonomskog rasta (Chowdhury & Mavrotas, 2005).

Dok neoklasična teorija rasta govori o minimalnom doprinosu SDI priliva ekonomskom rastu, endogena teorija rasta ističe da SDI utiču na ubrzanje ekonomskog rasta putem efekata prelivanja i to kroz stvaranje kapitala, prenos novih tehnologija i povećanje nivoa obrazovanja i specifičnih znanja radne snage (De Mello 1999; Borensztein, De Gregorio & Lee, 1998; De Mello, 1997; Blomstrom, Lipsey & Zejan, 1996). Uprkos fundamentalnim razlikama u pretpostavkama pomenutih teorija, Dowrick & Rogers (2002) naglašavaju sličnost među empirijskim jednačinama oba pristupa, koja se često susreće u naučnoj literaturi.

Autori jedne od prvih empirijskih studija koja se bavila ekonomskim i političkim determinantama SDI, Schneider & Frey (1985), utvrdili su prisustvo pozitivne i statistički značajne povezanosti između SDI priliva i ekonomskog rasta. Sa druge strane, Nigh (1986), takođe u kontekstu političkih determinanti, zaključuje da SDI ne ostvaruju značajan uticaj na ekonomski rast.

U istraživačkoj studiji Borensztein, De Gregorio & Lee (1998) se navodi da SDI u stvari veoma jednostavno utiču na ubrzanje ekonomskog rasta i to prethodnim podsticanjem akumulacije kapitala u zemlji domaćinu Pored toga, ukoliko su SDI produktivnije i/ili efikasnije u odnosu na nacionalne investicije takođe mogu podstaći ekonomski rast. Nasuprot navedenom, Feenstra & Markusen (1994) su došli do zaključka da su novi proizvodni faktori i nove tehnologije kanal kroz koji SDI utiču na ekonomski rast zemlje domaćina. Krugman (1994) u tom kontekstu pominje koristi za lokalna preduzeća, koje se kao produkt stranog investiranja naknadno javljaju, dok De Mello & Sinclair (1995) ističu transfer znanja.

Tražeći odgovor na pitanje šta pokreće ekonomski rast zemalja u razvoju, Blomstrom, Lipsey & Zejan (1992) ističu da u zemljama u razvoju, u kojima je dohodak na nižem niovou, ne ostvaruju značajne koristi od SDI priliva kada je u pitanju podsticanje ekonomskog rasta. Autori tvrde da prethodno zemlja domaćin mora dostići određeni „prag razvoja“ nakon kog bi se ostvario očekivani efekat inostranog investiranja. Obuhvatajući istraživačkim uzorkom takođe zemlje u razvoju, Balasubramanyam, Salisu & Sapsford (1996) zaključuju da zemlje koje su trgovinski otvorenije mogu očekivati i snažniji uticaj SDI priliva na ekonomski rast, s obzirom na to da otvorenost ekonomije doprinosi privlačenju većeg obima SDI, a prema tome i njihovom efikasnijem usmeravanju i upotrebi.

U istraživanju povezanosti između visine BDP i intenziteta SDI priliva u zemljama sa niskim nivoom dohotka, Dabla-Norris, Honda, Lahreche i Verdier (2010) utvrđuju postojanje snažne pozitivne veze. Dugoročno posmatrano, realni prilivi SDI ostvaruju statistički značajan, pozitivan uticaj na realne vrednosti BDP, zaključak je do kog su došli Braithwaite & Greenidge (2005). Autori ističu da u kratkom roku SDI prilivi čak mogu usporiti ekonomski rast, s obzirom na to da je u takvim okolnostima privatnom sektoru dostupno više domaćih sredstava pa ne postoji izrazita potreba oslanjanja na strani kapital. Do istog zaključaka o pozitivnom uticaju SDI priliva došli su i Baiashvili & Gattini (2020) pri istraživanju uticaja SDI na ekonomski rast u kontekstu visine nacionalnog dohotka i stabilnosti institucionalnog sektora.

O heterogenosti pozitivnog uticaja SDI priliva na ekonomski rast zemlje domaćina govorili su i Nair-Reighert & Weinhold (2001). Empirijski rezultati studije Mamingi & Martin (2018) takođe ukazuju na postojanje pozitivnog uticaja SDI na ekonomski rast, međutim zaključuju da ukoliko se taj uticaj posmatra izoloano u odnosu na druge faktore tada je njegov efekat minimalan. Sa druge strane, SDI ostvaruju značajne efekte indirektnim kanalima što se dalje manifestuje u pozitivnom uticaju na rast i ekonomske transformacije istraživanih zemalja u razvoju.

Brojne empirijske studije ukazuju na zaključak da SDI prilivi ostvaruju pozitivan uticaj na ekonomski rast zemlje domaćina ali putem veoma različitih kanala. Pre svega, efekti SDI su značajno ograničeni apsorpcionim mogućnostima zemlje domaćina, te se često intenzitet SDI priliva razlikuje i na regionalnoma ponekad i lokalnom nivo. Većina studija potvrđuje da će SDI pozitivno uticati na ekonomski rast ukoliko su ustanovljeni adekvatni uslovi u zemljama domaćinima. Borensztein, De Gregorio i Lee (1998) govore upravo o tom posrednom efektu SDI priliva na ekonomski rast i ukazuju na pozitivnu povezanost između SDI i razvoja ljudskog kapitala. U istom kontekstu, Choe (2003) zaključuje da će se pozitivan uticaj manifestovati kroz unapređenje kvaliteta ekonomskog, političkog i društvenog okruženja. Na apsopcioni kapacitet zemlje domaćina, pa prema tome i na posredno dejstvo SDI priliva na ekonomski rast, uticaj će ostvariti i razvijenost finansijskog sistema (Hermes & Lensink, 2003; Durham, 2004; Alfaro, Chanda, Kalemli-Ozcan & Sayek, 2006), odnosno kvalitet institucionalnog okvira (Busse & Groizard, 2008; Blomstrom & Kokko, 1998).

Pozitivni efekti SDI priliva na ekonomski rast zemalja u razvoju su visoko zavisni od nivoa obrazovanja ljudskog kapitala (Borensztein, De Gregorio & Lee, 1998). Shodno tome, pozitivan uticaj SDI će se manifestovati samo u slučaju kada je nivo obrazovanja radne snage viši od određene prag vrednosti. Sa druge strane, Alfaro, Chanda, Kalemli-Ozcan & Sayek (2006) ključnim kriterijumom pozitivnog doprinosa SDI ekonomskom rastu smatraju razvijenost lokalnih finansijskih tržišta.

Autori jedne od savremenih empirijskih studija, Carkovic & Levine (2005) otkrivaju odsustvo pozitivnog uticaja SDI priliva na ekonomski rast čak i posredstvom kanala poput prihoda po glavi stanovnika, otvorenosti trgovine, obrazovanosti radne snage i finansijske razvijenosti.

Metodologija istraživanja

U istraživanju će se prvo sprovesti deskriptivna statisitčka analiza, a zatim i linearna regresija i korelacija između vrednosti priliva SDI i vrednosti BDP u Republici Srbiji u vremenskom periodu od 1997. do 2020. godine.

Na osnovu rezultata deskriptivne statističke analize doći će se do saznanja o minimalnoj, maksimalnoj i prosečnoj vrednosti istraživanih varijabli, zatim o prosečnom godišnjem odstupanju i o rasporedu distribucije frekvencija u odnosu na normalan raspored. Osnovnim zadatkom deskriptivne statistike smatra se procena napoznatih parametara i drugih statističkih analitičkih veličina (Šoškić, 2004). Ispitivanje međuzavisnoti SDI priliva i vrednosti BDP u Republici Srbiji biće sprovedeno primenom linearne regresije i korelacije. Poći će se od postavljanja jednačine linearnog regresionog modela i tumačenja dobijenih parametara, zatim će se izračunati koeficijent determinacije koji će ukazati na reprezentativnost postavljenog linearnog regresionog modela, a nakon toga i koeficijent korelacije kako bi se došlo do saznanja o jačini i prirodi veze između istraživanih varijabli. Radi prikupljanja kvantitativnih istraživačkih podataka primenjena je desk metoda i korišćeni su sekundarni izvori podataka, odnosno baza podataka Svetske banke o vrednostima BDP u Republici Srbiji i UNCTAD baza potadaka o vrednostima priliva stranih direktnih investicija. Zavisna promenljiva (Yi ) je vrednost BDP Republike Srbije iskazana u US$, ostvarena u vremenskom period od 1997. do 2020. godine, dok je nezavisna promenljiva (Xi ) vrednost SDI priliva u US$ koji su pristigli u Republiku Srbiju u istom vremenskom razdoblju.

Tabela 1. Kvantitavina kretanja nezavisne i zavisne promenljive tokom istraživanog perioda

Na osnovu definisanog predmeta istraživanja, a u skladu sa predviđenim istraživačkim ciljevima, postavljene su nulta i alternativna istraživačka hipoteza koje glase:

H0: Vrednost SDI priliva u Republici Srbiji, ostvarena u vremenskom periodu od 1997. do 2020. godine, pozitivno i statistički značajno je uticala ne vrednost BDP Republike Srbije u istom vremenkom periodu.

H1: Vrednost SDI priliva u Republici Srbiji, ostvarena u vremenskom periodu od 1997. do 2020. godine, negativno je uticala ili nije uticala uticala ne vrednost BDP Republike Srbije u istom vremenkom periodu.

U nastavku rada će se primenom odgovarjuće istraživačke metodologije pristupiti ispitivanju istinitosti postavljenih hipoteza.

Diskusija rezultata istraživanja

Prosečna vrednost SDI priliva u Republici Srbiji tokom istraživanog perioda iznosila je 2.525.405.056 US$, minimalna vrednost je bila na nivou od 51.780.910 US$ tokom 2011. godine, dok maksimalnu vrednost prilivi dostižu 2007. godine i iznose 5.943.572.604 US$. Pozitivan raspon asimetrije koja neznatno prelazi 0 ukazuje na to da je u ovom slučaju distribucija pomerena u desnu stranu u odnosu na normalan raspored. Nasuprot tome, negativan rezultat spljoštenosti koji iznosi -0,99 ukazuje na to da je spljoštenost pomerena u levo što dovodi do izduženosti krive.

Istraživački period se ujedno poklapa i sa periodom najintenzivnijih priliva stranog kapitala u Republici Srbiji te se zakljčuje da je od 1997. godine do 2020. godine u Republici Srbiji uloženo preko 60 milijardi US$ inostranog kapitala u vidu SDI.

Tabela 2. Deskriptivna statistička analiza istraživačkih podataka

BDP Republike Srbije je u vremenskom periodu od 1997. godine do 2020. godine ostvario presečnu vrednost od 35.843.537.962 US$. Minimum dostiže 2000. godine kada iznosi 6.875.845.987 US$, dok se maksimlana vrednost od 52.960.134.078 US$ ostvaruje u 2020. godini. Uzimajući u obzir da je raspon asimetrije negativan i iznosi -1,02 zaključuje se da je distribucija pomerena u levu stranu u odnosu na normalan raspored. Takođe, negativna rezultat spljoštenosti koji iznosi -0,54 ukazuje na to da je i spljoštenost pomerena na levo što dovodi do veće spljoštenosti na levo u odnosu na normalne distribucije.

Grafikon 1. Kretanja SDI priliva i BDP u Republici Srbiji u periodu od 1997. do 2020. godine

Grafikon 2. Dijagram raspršenosti posmatranih varijabli

Dijagram raspršenosti je polazna tačka u procenjivanju međuzavisnosti istraživanih varijabli. Posmatarajući tačkasti prikaz dijagrama, možemo utvrditi oblik i smer kretanja varijabli kao i njihove promene.

Prikaz odnosa stvarnih vrednosti ove dve promenljive, primenom jednačine linearne regresije, i ocenjivanjem parametara, primenom metoda najmanjeg kvadrata, dolazi se do rezultata o stvarnim vrednostima odstupanja međuzavisnosti ovih varijbali. Povlačenjem linije linearne regresije, utvrđujemo postojanje međuzavisnosti ova dva faktora.

Jednačina modela linearne regresije međuzavisnosti vrednosti BDP i SDI priliva u Republici Srbiji u period od 1997. do 2020. godine glasi:

Yi = bxi + a (1)

Yi = 5,9755xi + 20.753.022.158

Ukoliko u Republici Srbiji ne bi bilo SDI priliva, moglo bi se očekivati da vrednost BDP iznosi 20.753.022.158 US$. Svakim povećanjem SDI priliva za jedinicu US$ moglo bi se očekivati i povećanje BDP za 5,9755 US$. Znači povećanje SDI priliva bi dovelo do skoro šestostrukog povećanja BDP. Mera reprezentativnosti regresionog modela jeste koeficijent determinacije koji se izračunava pomoću formule:

Izračunata vrednost koeficijenta determinacije iznosi r²=0,6068.

Zaključujemo da se 60,68% povezanosti između SDI priliva i vrednosti BDP Republike Srbije može se objasniti utvrđenim linearnim regresionom modelom.

Pirsonov koeficijent korelacije ukazuje na jačinu povezanosti između istraživanih varijabli i iznosi r = 0,781002. Prema tome, zaključujemo da je korelacija između SDI priliva i vrednosti BDP u Republici Srbiji jaka i pozitivna. Ukoliko bi se SDI prilivi povećali može se očekivati i povećanje vrednosti BDP.

Zaključak

Zemlje u razvoju, među kojima i Republika Srbija, se već nekoliko poslednjih decenija nadmeću u privlačenju stranih investitora i u tom smislu preduzimaju mnogobrojne aktivnosti kako bi postale atraktivne investicione destinacije. Među obeležjima investicione atraktivnosti se ističu makroekonomska i politička stabilnosti, liberalizacija trgovinskih tokova, unapređenje infrastrukture, jačanje stabilnosti institucionalnog sektora, sprovođenje reguralnih privatizacija javnog sektora i sl. Upravo za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji intenziviranje priliva SDI, između ostalog, dovodi i do poboljšanja privrednog ambijenta u smislu ubrzanja privrednih aktivnosti, unapređenja kvaliteta poslovnog okruženja, transfera znanja, posepešivanja upravljačkih i organizacionih sposobnosti radne snage kao i povećanja njihove produktivnosti. Ovaj vid investicija često doprinosi kreiranju inovativnih strategija povećanja nacionalne konkurentnosti i unapređenja savremenog tržištnog nastupa.

Pregledom dela naučne literature koja se bavi ovom tematikom, primećuje se da su se mnogi autori bavili uticajem SDI priliva na vrednost BDP u zemljama u razvoju i pri tom dolazili do rezultata koji pretežno ukazuju na postojanje pozititvne povezanosti pomenutih varijabli. U ovoj istraživačkoj studiji koja je sprovedena na primeru Republike Srbije, kao zemlje u razvoju, tokom perioda najintenzivnijeg priliva SDI došlo se do sledećih rezultata. Ostvaren je cilj istraživanja i potvrđena istinitost nulte hipoteze pa se prema tome zaključuje da je vrednost SDI priliva u Republici Srbiji, ostvarena u vremenskom periodu od 1997. do 2020. godine, pozitivno i statistički značajno uticala ne vrednost BDP Republike Srbije u istom vremenkom periodu. Parametri jednačine linearne regresije ukazuju na to da bi povećanje SDI priliva uslovilo veću pozitivnu promenu vrednosti BDP.

Izračunata vrednost koeficijenta korelacije navodi na zaključak da je korelacija između SDI priliva i vrednosti BDP u Republici Srbiji jaka i pozitivna, te ukoliko bi se SDI prilivi povećali može se očekivati i povećanje vrednosti BDP.