The health system of each country requires a certain type of financing in order to survive and meet basic life needs. In the majority of cases, health care is financed from the budget, which ensures that the demands of each individual and society as a whole are met. In this paper, applying statistical methods, the cause-and- effect relationships between certain elements of the health care system and sources of financing in different conditions of fiscal consolidation, with special reference to the Republic of Serbia, will be examined.

Uvod

Tržišna struktura u uslovima fiskalne konsolidacije dovodi do narušavanja opšteg ambijenta ekonomske ravnoteže što nameće potrebu da država svojim instrumentima putem finansijskih institucija (Miljković., 2022) interveniše kako bi pokušala da ublaži negativne efekte.

Zdravstveni sistem u velikoj meri je značajan za pravilno i dobro funkcionisanje državnih institucija, kao i održavanje dobrog zdravlja stanovništva jedne države (Jovanović et al., 2015). Fisklana konsolidacija koja je sprovedena 2014. godine uticala je trenutno negativno na sve državne institucije kao i državu u celini sa pozitivnim dugoročnim posledicama koje se vidljive danas u svim oblastima života.

S obzirom na to da se zdravstveni sistem Srbije finansira pored posebnih fondova za zdravstveno osiguranje u određenoj meri i iz budžeta Republike Srbije u radu će se obraditi upravo finansiranje zdravstvenog sistema iz državnog budžeta i način finansiranja budžetskog aparata za zdravstveno osiguranje Republike Srbije (Marković et al., 2022).

Zbog kompleksnosti istraživanja odabrali smo deo pokazatelja zdravstvenog sistema i deo budžeta Republike Srbije koji se odnosi na izdatke za zdravstvo u periodu neposredno pred sporvođenje fiskalne konsolidacije 2013. godine zaključno sa 2020. godinom.

Metode

U istraživanju ćemo primeniti metodu korelacije kojom će se sagledati odnos stanja i strukture rashoda izdvajanja iz budžeta i ostalih elemenata zdravstvenog sistema u Republici Srbiji. Osnovni zadatak će biti analiziranje ekonomskih varijabli i dela budžeta namenjenog zdravstvenom sistemu kao i činilaca zdravstvenog sistema čijim pokazateljima se dobijaju relevantne informacije o načinu funkcionisanja celine. Osnovni pokazatelj jeste BDP (domaći bruto proizvod) kao osnova ovog sitraživanja zbog osobine da apstrahuje uticaj fisklanih poremećaja na čitav javni sektor, a na taj način i sektor zdravstvene zaštite. Takođe, sagledavaće se i odnosi između budžetskih aproprijacija koje predstavljaju udele na rashodnoj strani budžeta namenjene za finansiranje zdravstvenih izdataka(Rajaković, 2021), što je ujedno pokazatelj udela rashoda u ukupnoj državnoj potrošnji kao sastavnom delu BDP-a.

Kao mera stanja zdravstvenog sistema koristili smo pokazatelje broja lekara opšte prakse na 100000 stanovnika, broja ispisanih bolesnika i broja bolničkih kreveta na 100000 stanovnika. Ovi pokazatelji upućuju na stepen kadrovske i materijalne opremljenosti zdravstvenog sistema kao neophodnih elemenata za sprovođenje osnovne zdravstvene delatnosti kao i broj ispisanih bolesnika koji predstavlja meru korišćenja zdravstvenih kapaciteta.

U radu su analizirani podaci Narodne banke Republike Srbije, Svetske zdravstvene organizacije, Zavoda za statistiku Republike Srbije, Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut za period 2013. - 2020. godine.

Kako bi se došlo do relevantnih pokazatelja upotrebljen je model BDP=C+G+I+X-M, rashodnog metoda utvrđivanja BDP u kome C označava ličnu potrošnju, G javnu potrošnju, I investicije, X izvoz, a M uvoz(Kroonenberg & Verbeek, 2018).

U toku istraživanja primenili smo model korelacije Pirsonovog koeficijenta rxy=Cxy/SDx ∙ SDy, gde Cxy označava kovarijansu, a SDx ∙ SDy, proizvod standardnih devijacija x i y. (Dueck et al., 2017; Yoo et al., 2020)

Kako bi izvršili procenu vrednosti u narednom periodu zavisno od ekonomskih kretanja koristili smo metodu vremenskog linearnog trenda ŷ = b0 + b1x, gde ŷ predstavlja linearnu funkciju, b0 (prosek) i b1 (srednji apsolutni porast) predstavljaju ocene parametara, a (x) predstavlja podatke vremena. Za izračunavanje ocene parametara trenda koristi se metod najmanjeg kvadrata.

Rezultat

U istraživanju polazeći od podataka koje smo prikupili i metoda koje primenjujemo izvršili smo statističku pripremu podataka radi mogućnosti njihove obrade.

Tabela 1. Finansijski pokazatelji u Repiblici Srbiji u milionima dinara

U istraživanju smo analizirali izdatake za kapitalne rashode zdravstvene zaštite (x) i ukupnie izdatake za zdravstvenu zaštitu iz budžeta Republike Srbije (y). Rezultati koji su dobijeni primenom PEARSON-OV metode korelacije(Gu & Wang, 2022) pokazali su da vrednost korelacije uznosi rxy=0.63, odnosno da je u pitanju srednje pozitivna korelacija.

Ako se kao varijabla (x) stavi iznos ukupnog budžeta Republike Srbije za posmatrane godine (2013-2020), a kao pojava (y) ukupni izdaaci za zdravstvenu zaštitu, može se zamenom u PEARSON- OVOM modelu(Antoni, & Borghesani, 2019; Zhou et al., 2020) korelacije ustanoviti da vrednost koeficijenta korelacije, iznosi rxy= -0,31. Na osnovu toga izvodi se zaključakda je korelacija slaba i negativna.

Tabela 2. Pokazatelji ljudskih i materijanih resursa zdravstva u Republici Srbiji

Analizom ukupnih troškova zdravstvene zaštite (x) iz Tabele 1 i ukupno ispisanih bolesnika iz Tabele 2 (y), primenom PEARSON- OVE metode korelacije(Kim et al.,2019; Zhang et al., 2020) ustanovili smo da je vrednost koeficijenta korelacije rxy=0,09 što znači da je korelacija zanemarljiva mala između ove dve pojave.

Vremenski linearni trend, koji je korišćen za analizu podataka, dao je rezultat ŷ = 233,49-6,05x, gde je prosek u posmatrnom periodu kapitalnih rashoda 233,49 miliona dinara, a srednji apsolutni porast u predstavljenom periodu -6,05 miliona dinara. Izračunavanjem vrednosti trenda za 2028. godinu došli smo do rezultata od 166,95 miliona dinara.

Diskusija

Rezultati do kojih se došlo u istraživanju nedvosmisleno su pokazali da izdaci za kapitalne rashode zdravstvene zaštite i ukupni izdaci za zdravstvenu zaštitu iz budžeta Republike Srbije imaju srednje pozitivan stepen korelacije što znači da u ovom slučaju opadanjem ukupnih izdataka iz budžeta za zdravstvenu zaštitu (Vukosavljević et al., 2021), u uslovima fiskalne konsolidacije, opadaju i izdaci za kapitalne investicije u zdravstvu (Madžar, 2020). Ovo je posebno značajno, jer se izdaci za zdravstvenu zaštitu tretiraju kao izdaci za društvene delatnosti, a oni za razliku od realnog sektora nemaju pozitivnu vezu sa stepenom uposlenosti radnih kapaciteta (Stanojević, 2020).

Odluka o smanjenju budžetskog razdela za zdravstvenu zaštitu, usled sprovođenja fiskalne konsolidacije u Republici Srbiji, objašnjiva je, ali ekonomski neopravdana(Milojević & Mihajlović, 2019). Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da je smanjenje izvršeno upravo u delu kapitalnih izdataka, jer su to na kratak rok najelastičniji izdaci, što na duži rok nije održivo, a usled tendencije da se rashodi za lične i tekuće rashode zdravstvene zaštite održe na postojećem nivou. Tendencija da se smanjenjem izdataka za kapitalne rahode(Miletić et al., 2020) u najmanjoj meri utiče na funkcionisanje finansiranja zdravstvenog sistema u celini, ipak ne umanjuje značaj kapitanih rashoda kao sredstava neophodnih za razvoj sistema.

Rezultati istraživanja koji se odnose na iznos sredstava odobrenih za finansiranje zdravstvene zaštite iz budžeta Republike Srbije za projektovne godine (2013-2020) nam govore da je u posmatranom periodu zabeležena tendencija smanjenja udela izdataka Ministarstva  zdravalja  u  ukupnom  budžetu.  Pored  toga  broj ispisanih bolesnika je kontinuirano rastao. Na osnovu čega možemo zaključiti da je fosklana konsolidacija (Stojić et al., 2021), usled smanjenja izdataka za finansiranje zdravstvene zaštite, uticala negativo na zdravastveno stanje stanovništava u Republici Srbiji (u prvi red svrstavamo neurološka, neuropsihijatrijaska i kardio vaskularna oboljenja).

Zbog povećanja broja ispisanih bolesnika u analiziranom periodu, za vreme fiskalne konsolidacije, kada je došlo do smanjenja ukupnog budžeta za zdravstvenu zaštitu, javlja se potreba za proširenjem bolničkih kapaciteta, a zbog efikasnijeg lečenja i nabavke dodatnih sredstava i nove savremenije opreme (Lepojević & Samardžić, 2022).

Odnos ukupnih troškova zdravstvene zaštite i ukupno ispisanih bolesnika nam govori da uprkos povećanju budžeta, u godinama sprovođenja fiskalne konsolidacije, ukupni troškovi zdravstvene zaštite se nisu smanjivali. Razlog smanjenja budžeta Ministarstvu zdravlja i zdravstvenoj zaštiti stanovništva u uslovima poremećaja, uprkos neznatnom povećanju budžeta Republike Srbije, može biti posledica premeštanja prioriteta države po pitanju uloge državnih institucija (Avakumović et al., 2021).

Takođe se može primetiti da su izdvajanja za zdravstvenu zaštitu znatno smanjena u poređenju sa godinom pre sprovođenja fiskalne konsolidacije. To se prvenstveno ogleda u izdacima za kapitalne rashode gde je sprovođenjem fiskalne konsolidacije izdatak za kapitalne rashode zdravstvene zaštite opadao (o čemu smo govorili u predhodnoj analizi).

Dodatni razlog smanjenja ukupnih izdataka za zdravstvenu zaštitu Republike Srbije i sve manje izdvajanje u uslovima sprovođenja fiskalne konsolidacije može da bude i sve veća zastupljenost pružanja zdravstvenoh usluga privatnih zdravstvenih ustanova (Kosanović & Anđelski, 2016).

Vremenski linearni trend je korišćen za prikaz kretanja kapitalnih rashoda u oblasti zdravstvene zaštite, za vremenski period od 2013. godine do 2020. godine. Na dijagramu se može uočiti da je iznos  kapitalnih  rashoda  u  zdravstvu  u  periodu  sprovođenja fiskalne konsolidacije opadao, čime se dolazi do zaključka da su izdvajanja za kapitalne rashode u zdravstvu u ovom periodu značajno smanjena.

Primenom vremenkog linearnog trenda za predviđanje iznosa kapitalnih rashoda za zdravstvo za 2025. godinu, došli smo do rezultata da, ako bi se uslovi ekonomske krize na zdravstveni sistem Republike Srbije nastavili, onda bi izdaci za kapitalne rashode nastavili sa opadanjem što bi imalo za rezultat narušavanje tehnološkog procesa zdravstvene zaštite, jer je potrebno napomenuti da zdravstvena zaštita spada u društvene delatnosti, usled čega nije moguće donositi poslovne odluke kao što je to slučaj u realnom sektoru privrede.

Zaključak

Koristeći navedene statističke metode predstavili smo odnose između elemenata sistema zdravstvene zaštite i njihovog finansijskog uporišta u ekonomskoj moći države u uslovima sprovođenja fiskalne konsolidacije na primeru Republike Srbije. Prema našem mišljenju potkrepljeno validnim podacima najveći problem finansiranja zdravstvenog sistema Republike Srbije za vreme sprovođenja fiskalne konsolidacije predstavlja smanjeno finansiranje kapitalnih rashoda. Izdaci za kapitalne rashode su u velikoj meri redukovani. Smanjenje izdataka kapitalnih rashoda se odvijalo uporedo sa rastom broj ispisanih bolesnika iz čega proizilazi da je neophodno veliko ulaganje u proširenje bolničkih kapaciteta, nabavku savremene opreme kao i adaptiranje postojećih kapaciteta prvenstveno se misli na građevinske objekte neophodne za obavljanje delatnosti zdravstvene zaštite.

Važan elemenat i krucijalni problem finansiranja zdrvstvenog sistema Republike Srbije predstavlja i nerešen odnos finansiranja zdravstvene zaštite putem zdravstvenog osiguranja, odnosa obaveznog i dobrovoljnog osiguranja, uloga privatnog i državnog aparata zdravstvene zaštite i drugi sistemski elementi, što za posledicu daje rezultate do kojih smo došli.